Ćelije koje ne odlaze

Neke ćelije prestanu da rade, a ipak ne nestanu. One ostaju u tkivu — i ne ostaju mirne.

Niti rade, niti odlaze

Ćelija obično ima dve mogućnosti: da nastavi da radi ili da se uredno razgradi. Postoji i treća grupa, koja ne radi ni jedno ni drugo. Ona se više ne deli, ali se ni ne razgrađuje, već ostaje u tkivu.

Tamo otpušta mešavinu signalnih materija koje podstiču upalu. S godinama takvih ćelija ima sve više.

Da štete, pokazano je

Kada se prenesu na mlade miševe, javljaju se merljiva pogoršanja. Obrnuto, ciljano uklanjanje ovih ćelija u ogledima na životinjama poboljšalo je više zdravstvenih vrednosti. Oba nalaza zajedno govore u prilog tome da one nisu samo prateća pojava, već da učestvuju u procesu.

Pokušaj da se uklone

Godine 2015. opisana je prva grupa supstanci koje ciljano uklanjaju ovakve ćelije. Pri tome se pokazala jedna osobenost: različite supstance pogađaju različite vrste ćelija. Kvercetin, biljna supstanca, deluje na ćelije unutrašnjeg zida krvnih sudova, a lek dasatinib na druge. Ispituju se i fisetin i navitoklaks.

Zašto ne svakodnevno

Iz ponašanja ovih ćelija proizlazi nešto neobično. Pošto se ne razmnožavaju, ne mora se na njih delovati stalno — u modelu je dovoljno kratko davanje koje se ponavlja. Ovaj princip je opisan u stručnoj literaturi.

Dokle su stigla istraživanja kod ljudi

Ovde je jasnoća važna, jer su podaci rani i malobrojni. Godine 2019. lečeno je četrnaest pacijenata sa bolešću pluća, a iste godine devet pacijenata sa bolešću bubrega tokom tri dana. Kod ovih drugih izmeren je pad broja takvih ćelija u masnom tkivu. Oba istraživanja sprovedena su bez uporedne grupe.

Oba su uz to koristila kombinaciju kvercetina i leka dasatinib, koji se izdaje na recept. Za sam kvercetin kod ljudi do sada nema podataka o kliničkim ishodima.

Praktičan problem

Kvercetin se slabo rastvara u vodi i zato se slabo apsorbuje. Za oblik u kojem je vezan za masne gradivne elemente opisane su 2019. godine znatno više vrednosti u krvi.