Početna › Vodič za longevity › Programi za zdravlje zaposlenih

Programi za zdravlje zaposlenih uz genetske analize: dobrovoljno, poverljivo, pažljivo planirano

Stručno proverio dr Daniel Wallerstorfer, molekularni biolog i osnivač kompanije Novogenia · Ažurirano: 12. 10. 2026. · Vreme čitanja: 12 min

Šta dobar program može da postigne

Koliko program za zdravlje na radnom mestu zaista postiže? Jedna od najvećih randomizovanih studija o tom pitanju sprovedena je u jednom američkom trgovinskom lancu sa skladišnim prodavnicama: 160 radnih lokacija, 32.974 zaposlena. Na 20 nasumično izabranih lokacija zaposlenima je ponuđen program od osam modula o ishrani, fizičkoj aktivnosti i smanjenju stresa, koji su vodili registrovani dijetetičari (Song & Baicker, JAMA 2019).

Posle 18 meseci zaposleni na tim lokacijama češće su navodili da redovno vežbaju (69,8 % naspram 61,9 %) i da aktivno kontrolišu svoju telesnu težinu (69,2 % naspram 54,7 %). Program, dakle, može da promeni navike. Kliničke mere kao što su holesterol ili krvni pritisak, troškovi zdravstvene zaštite i odsustvovanje s posla nisu pokazali razliku u tom periodu – ali zaposleni su u proseku završili samo 1,3 od osam modula. Logičan zaključak: učešće i podrška su ključni.

Upravo tu genetska analiza može da bude veoma lična polazna tačka: zaposleni saznaju nešto o sopstvenom telu, a ne o proseku. Da bi se to pretvorilo u promenu, potrebna je podrška – u sistematskom pregledu 18 studija samo saopštavanje rizika od bolesti zasnovanog na DNK nije pouzdano promenilo ponašanje (Hollands et al., BMJ 2016). Radionice, savetovanje i radni dan koji olakšava zdrave izbore zatvaraju taj jaz.

Zlatno pravilo: poslodavac dobija račun, a ne rezultat

Zamislite zapečaćeno pismo. Kompanija plaća poštarinu. Ali koverat sme da otvori samo osoba kojoj je pismo upućeno. Upravo tako funkcioniše genetska analiza u programu za zdravlje zaposlenih. Princip poznajemo od osiguravača koji plaćaju analize za svoje osiguranike: osiguranik dobija rezultate, a osiguravač samo račun.

U kompaniji Novogenia postoje dva jasno odvojena puta:

Zakon zahteva ovo razdvajanje – u svakoj zemlji malo drugačije.

Nemačka: šta Zakon o genetskoj dijagnostici kaže o radnom životu

Nemački Zakon o genetskoj dijagnostici (Gendiagnostikgesetz, GenDG) izričito se primenjuje na genetska ispitivanja u radnom životu (§ 2(1) GenDG). Pravila su utvrđena u §§ 19 do 22:

• Bez zahtevanja, bez korišćenja (§ 19): pre ili posle zasnivanja radnog odnosa poslodavac ne sme da zahteva od zaposlenih da se podvrgnu genetskim ispitivanjima ili analizama. Ne sme ni da zahteva da mu saopšte rezultate, niti da takve rezultate prima ili koristi.
• Preventivni pregledi medicine rada (§ 20): genetska ispitivanja i analize zabranjeni su u okviru preventivnih pregleda medicine rada (st. 1). Izuzeci su uski: analize genskih proizvoda za ozbiljne bolesti koje mogu nastati na određenom radnom mestu, kao mera nižeg prioriteta u odnosu na druge mere zaštite na radu (st. 2), i na osnovu uredbe vlade (st. 3).
• Zabrana diskriminacije (§ 21): poslodavac ne sme da diskriminiše zaposlene zbog njihovih genetskih osobina – uključujući slučajeve kada odbiju da se podvrgnu genetskim ispitivanjima ili da saopšte rezultate.
• Javna služba (§ 22): pravila se shodno primenjuju, na primer na savezne državne službenike i sudije, kao i na vojnike.

Za medicinske analize važe i opšta pravila GenDG-a. Dijagnostička genetska ispitivanja smeju da sprovode samo lekari, a prediktivna samo specijalisti humane genetike ili lekari sa ekvivalentnom kvalifikacijom (§ 7(1)). Pristanak mora da bude izričit i pismen i da se da odgovornom lekaru (§ 8(1)). Genetsko savetovanje obavezno je pre i posle prediktivnog ispitivanja, osim ako se osoba toga pismeno odrekne (§ 10(2)). Rezultat dobija samo testirana osoba, a saopštava ga lekar (§ 11(1)); drugima sme da se prosledi samo uz izričit pristanak u pisanom ili elektronskom obliku (§ 11(3)).

Šta to znači u praksi? Nikada ne planirajte medicinske analize kao deo preventivnih pregleda medicine rada. Planirajte ih kao dobrovoljnu medicinsku uslugu odvojenu od poslodavca – i pre početka dajte koncept na pravnu proveru.

Austrija: zabrana korišćenja u Zakonu o genskoj tehnologiji

Prema § 67(1) austrijskog Zakona o genskoj tehnologiji (Gentechnikgesetz, GTG), poslodavcima i osiguravačima, uključujući njihove zastupnike i zaposlene, zabranjeno je da prikupljaju, zahtevaju, primaju ili na drugi način koriste rezultate genetskih analiza zaposlenih ili lica koja traže posao. Zabrana obuhvata i zahtevanje ili primanje telesnih supstanci za genetsku analizu. Izuzetak iz st. 2 važi samo za osiguravače – ne i za poslodavce.

Jedna finesa: GTG definiše genetsku analizu kao laboratorijsku analizu koja omogućava izjave o statusu nosioca, riziku od bolesti, postojećoj bolesti ili toku bolesti ili terapije (§ 4(23) GTG). Da li čista lifestyle analiza potpada pod ovu definiciju, tekst zakona ne odgovara jasno. Naš savet: svaki program planirajte kao da se § 67 primenjuje.

Iz toga proizlaze dva praktična pravila:

• Uzorci nikada ne idu preko kompanije: uzorci pljuvačke ne prolaze kroz HR ni kroz bilo koji drugi deo poslodavca. Zaposleni sami šalju svoj uzorak direktno laboratoriji.
• Medicinske analize samo preko specijalista: analize predispozicija za bolesti (tipovi 3 i 4) smeju da se sprovode samo u odobrenim ustanovama i samo na zahtev specijaliste humane/medicinske genetike ili specijaliste nadležnog za indikaciju (§ 68(1) GTG). Podaci o ličnosti iz takvih analiza smeju da se proslede drugim licima samo uz izričit pismeni pristanak testirane osobe (§ 71(2) GTG).

GDPR: posebni podaci u posebnom odnosu

Genetski podaci spadaju u posebne vrste podataka o ličnosti. Njihova obrada je zabranjena (čl. 9(1) GDPR-a), osim ako se primenjuje izuzetak – na primer izričit pristanak za određene svrhe (čl. 9(2)(a)) ili medicina rada koju sprovode stručnjaci obavezani na čuvanje profesionalne tajne (čl. 9(2)(h) i 9(3)). Za genetske podatke države članice mogu da uvedu dodatne uslove (čl. 9(4)) – GenDG i GTG su takva nacionalna pravila.

Za podatke zaposlenih čl. 88 GDPR-a dozvoljava državama članicama da donesu konkretnija pravila – sa posebnim merama za zaštitu dostojanstva, legitimnih interesa i osnovnih prava, posebno u pogledu transparentnosti (čl. 88(2)). Nemačka u § 26(2) Saveznog zakona o zaštiti podataka (BDSG) propisuje da se pri proceni dobrovoljnosti pristanka mora uzeti u obzir zavisnost svojstvena radnom odnosu, da pristanak mora da se da u pisanom ili elektronskom obliku i da poslodavac mora zaposlene u tekstualnom obliku da obavesti o svrsi i o njihovom pravu na povlačenje pristanka.

Osetljiva tačka je dobrovoljnost. Pristanak mora biti dat slobodno (čl. 4(11) GDPR-a); kada postoji jasna neravnoteža između strana, to je upitno (uvodna izjava 43). Evropski odbor za zaštitu podataka izričit je u svojim Smernicama 05/2020: zbog zavisnosti u radnom odnosu smatra problematičnim da poslodavci obrađuju podatke na osnovu pristanka. Zaposleni mogu da daju slobodan pristanak samo u izuzetnim okolnostima – kada uopšte nema negativnih posledica, bez obzira na to da li pristanu ili ne.

Najelegantnije rešenje: poslodavac uopšte ne obrađuje genetske podatke. Zaposleni daju pristanak direktno laboratoriji ili partneru; kompanija plaća i ostaje isključena iz rezultata. Više o pristanku, ulogama i rokovima brisanja u članku Genetski podaci i GDPR.

Švajcarska: strožija pravila za samu analizu

Švajcarska genetske testove van medicine izričito uređuje Saveznim zakonom o genetskim ispitivanjima kod ljudi (GUMG; engl. HGTA). Za program u kompaniji zato postoje dva nivoa pravila: jedan za poslodavca i jedan za samu analizu.

Šta poslodavac ne sme:

• Bez zahtevanja, bez korišćenja (čl. 37 GUMG): poslodavci ne smeju ni da zahtevaju nemedicinska genetska ispitivanja ni da traže medicinski irelevantne genetske podatke, niti da koriste bilo kakve takve podatke.
• Ispitivanja u vezi sa radnim odnosom (čl. 38–40 GUMG): genetska ispitivanja propisana u vezi sa radnim odnosom smeju da utvrđuju samo osobine relevantne za radno mesto, a lekar sme poslodavcu da saopšti samo da li osoba može da dođe u obzir za predviđenu delatnost. Ni poslodavac ni lekar koga je angažovao poslodavac ne smeju da zahtevaju presimptomatska genetska ispitivanja – uz uski izuzetak radi sprečavanja profesionalnih bolesti i nesreća na radu (čl. 40).
• Samo neophodni podaci (čl. 328b Zakonika o obligacijama, OR): poslodavac sme da obrađuje podatke o zaposlenima samo ukoliko se odnose na njihovu podobnost za posao ili su neophodni za izvršenje ugovora o radu.

To u Švajcarskoj ostavlja veoma malo prostora za medicinske preventivne analize preko lekara medicine rada. Svaki takav koncept obavezno unapred dajte na proveru.

Šta važi za samu lifestyle analizu: analize fizioloških osobina čije poznavanje može da utiče na način života – kao što su ponašanje u ishrani, fizička aktivnost i opšte blagostanje – smatraju se testovima posebno osetljivih osobina (čl. 31(1)(a) GUMG, čl. 37(1) Uredbe o genetskim ispitivanjima kod ljudi, GUMV). Informacije o intolerancijama na hranu ili o povećanom riziku od sportskih povreda, naprotiv, spadaju u medicinsku oblast (čl. 37(2) GUMV). To znači:

• Propisuju samo ovlašćeni stručnjaci: lekari, farmaceuti, psiholozi, drogeristi sa diplomom više stručne škole (HF) i – za fiziološke osobine – nutricionisti i fizioterapeuti (obe profesije sa diplomom univerziteta primenjenih nauka, FH), kiropraktičari i osteopate (čl. 34 GUMG, čl. 40 GUMV).
• Uzorak u prisustvu stručnjaka: uzorak mora da se uzme u prisustvu osobe koja propisuje test (čl. 34(3) GUMG). Kompleti za samotestiranje smeju da se isporučuju samo za druge testove, kao što je boja kose ili očiju (čl. 13 GUMG) – pa komplet za kućnu upotrebu nije opcija za lifestyle analize.
• Pismeno informisanje: uključujući informacije o laboratoriji koja sprovodi test i o svim uključenim kompanijama i laboratorijama u inostranstvu (čl. 32 GUMG).
• Laboratorija u inostranstvu samo uz pristanak: ispitivanje u inostranstvu zahteva, između ostalog, pismeni pristanak osobe na koju se odnosi (čl. 36 u vezi sa čl. 29 GUMG).
• Zaštita podataka: genetski podaci su osetljivi podaci o ličnosti (čl. 5(c)(3) švajcarskog Saveznog zakona o zaštiti podataka, DSG); kada je pristanak potreban, on mora da bude dobrovoljan, zasnovan na odgovarajućim informacijama i izričit (čl. 6(6) i (7) DSG).

Program u Švajcarskoj zato zahteva ovlašćenog zdravstvenog stručnjaka – na primer apoteku, lekarsku ordinaciju ili nutricionistu (FH) – koji propisuje analizu i prisutan je kada se uzima uzorak pljuvačke. Pregled:

Sedam koraka do korporativnog longevity programa

1. Dogovorite ciljeve i obim: šta program treba da postigne – a šta ne? Rano uključite rukovodstvo, HR i, ako postoje, savet zaposlenih i lice za zaštitu podataka o ličnosti.
2. Izaberite analize: lifestyle analize za ishranu i telesnu težinu, sport i performanse, stres ili kožu. Medicinske analize samo ako odgovornost za njih preuzme odgovarajuće kvalifikovan lekar medicine rada. U Švajcarskoj i lifestyle analizu propisuje ovlašćeni zdravstveni stručnjak.
3. Pozovite bez pritiska: otvoreno objasnite šta analiza pokazuje, a šta ne. Učešće je dobrovoljno; ko ne učestvuje, ne trpi nikakve negativne posledice.
4. Pristanak direktno: zaposleni se sami registruju i daju pristanak laboratoriji ili partneru – a ne poslodavcu.
5. Uzorak pljuvačke: u Nemačkoj i Austriji kod kuće; uzorak ide direktno od zaposlenog do laboratorije, nikada preko kompanije. U Švajcarskoj u prisustvu stručnjaka koji propisuje test. Analiza traje 4 dana.
6. Izveštaj samo osobi: digitalno preko zaštićenog portala, na do 18 jezika. Poslodavac ne dobija pojedinačne rezultate, a ni zbirne izveštaje.
7. Podrška umesto ocenjivanja: radionice o fizičkoj aktivnosti, snu i ishrani, dobrovoljno individualno savetovanje kod spoljnih stručnjaka. Program ocenjujte putem anonimnih povratnih informacija – nikada na osnovu genetskih rezultata.

Kontrolna lista pre početka

• Učešće je dobrovoljno, a oni koji ne učestvuju ne trpe nikakve negativne posledice.
• Poslodavac ne zahteva analize i ne dobija rezultate, uzorke ni izveštaje.
• Zaposleni daju pristanak direktno laboratoriji ili partneru, izričito i za određene svrhe.
• Uzorci pljuvačke idu direktno u laboratoriju – u Švajcarskoj se uzimaju u prisustvu zdravstvenog stručnjaka koji propisuje test.
• Lifestyle i medicinske analize jasno su razdvojene; medicinske samo preko kvalifikovanih lekara i nikada kao deo preventivnih pregleda medicine rada.
• Informacije za zaposlene objašnjavaju šta analiza pokazuje, šta ne pokazuje i ko vidi koje podatke.
• Koncept je pravno proveren za svaku zemlju u kojoj zaposleni učestvuju.
• Program ne obećava zdravstvene ishode ni uštede troškova.

Kako sa kompanijom Novogenia pokrenuti ponudu za kompanije, obrađeno je u članku Pokretanje longevity ponude: partnerski modeli i tok. Koje analize smete da nudite bez lekara, objašnjeno je u članku Ko sme da nudi genetske testove?

Česta pitanja

Povezano: Genetski podaci i GDPR · Ko sme da nudi genetske testove? · Pokretanje longevity ponude

Napomena: Ovaj vodič predstavlja opšte informacije za kompanije i stručnjake i ne zamenjuje lekarski ni pravni savet. Longevity proizvodi kompanije Novogenia su dodaci ishrani i nisu zamena za uravnoteženu, raznovrsnu ishranu i zdrav način života; izjave u ovom vodiču nisu obećanja izlečenja niti izjave o sprečavanju, lečenju ili izlečenju bolesti. Preporuke izvedene iz genetskih analiza logični su zaključci i nisu naučno dokazane. Propisi se mogu promeniti; zadržavamo pravo na greške i izmene.