Početna › Vodič za sport & fitnes › Geni i sport

Geni i sport: šta istraživanja pokazuju o snazi, izdržljivosti i talentu

Stručno proverio dr Daniel Wallerstorfer, molekularni biolog i osnivač kompanije Novogenia · Ažurirano: 15. 10. 2026. · Vreme čitanja: 8 min

Što je duža deonica, to je varijanta češća

Istraživači u Londonu proučavali su 91 britanskog trkača olimpijskog nivoa – uz pomoć jednostavnog ispiranja usta, iz kog su izdvojili DNK. Zanimao ih je gen ACE. On sadrži nacrt za enzim koji pomaže u regulaciji krvnog pritiska i protoka krvi. Jedna od njegovih varijanti, varijanta I, povezana je sa nižim nivoima ACE.

Rezultat izgleda kao stepenište: što je trkačka deonica duža, to je varijanta I češća. Kod sprintera na deonicama do 200 m činila je 35 % svih kopija gena ACE; na 400 do 3.000 m 53 %; a od 5.000 m naviše 62 %. Kod 404 sportista iz 19 drugih sportova, u kojima izdržljivost nije nužno presudna, udeo je bio tačno na nivou kontrolne grupe: 50 % naspram 49 % (Myerson et al., Journal of Applied Physiology, 1999).

Upravo to čini studiju tako uzbudljivom: varijanta se gomila tamo gde disciplina zahteva izdržljivost. Ista istraživačka grupa je ranije povezala varijantu I sa boljom izdržljivošću kod visokogorskih alpinista i regruta britanske vojske (Montgomery et al., Nature, 1998). I među 64 veslača australijske reprezentacije varijanta I bila je češća nego u opštoj populaciji (Gayagay et al., Human Genetics, 1998).

Šta blizanci otkrivaju o performansama

Koliki deo sportskih performansi ukupno leži u našim genima? Istraživanja odgovaraju na ovo pitanje uz pomoć blizanaca. Jednojajčani blizanci dele ceo genetski materijal, dvojajčani otprilike polovinu. Poređenjem koliko su parovi slični, istraživači mogu da procene koji deo razlika potiče od gena.

U britanskom registru TwinsUK 4.488 odraslih bliznakinja navelo je da li su se ikada takmičile u sportu. One koje su se takmičile na regionalnom ili nacionalnom nivou smatrane su vrhunskim sportistkinjama. Naslednost ovog statusa sportistkinje iznosila je 66 % (De Moor et al., Twin Research and Human Genetics, 2007). Dve meta-analize pokazuju kako to izgleda za pojedinačne osobine:

Važna tačka za razgovore sa vašim klijentima: naslednost opisuje koliki deo razlika među ljudima u jednoj grupi potiče od gena. Ona ne znači da je 68 % vašeg VO2max unapred određeno. A jedan detalj ohrabruje: kod mišićne snage naslednost se smanjivala sa godinama, dok je uticaj okruženja rastao. S godinama je sve više u našim rukama. Koliko različito ljudi reaguju na isti trening izdržljivosti pokazuje studija HERITAGE – detaljno objašnjena u članku Genetika u treningu.

Čak i to da li se ljudi uopšte redovno bave fizičkom aktivnošću ima genetsku stranu. U analizi 37.051 para blizanaca iz sedam zemalja naslednost bavljenja rekreativnom fizičkom aktivnošću kretala se od 48 % do 71 %. Istraživači, između ostalog, pretpostavljaju da su u pitanju geni koji utiču na to koliko vežbanje odmah podiže raspoloženje i koliko lako deluje (Stubbe et al., PLoS One, 2006). Za vaš fitnes centar to je dragocena misao: kome trening teško pada, ne mora nužno da mu nedostaje volje. Možda mu je samo potreban ulaz koji mu ranije donosi radost.

ACTN3: najpoznatiji sportski gen

Oko 18 % zdravih ljudi evropskog porekla ne proizvodi ni trunku jednog određenog mišićnog proteina: alfa-aktinina-3 (North et al., Nature Genetics, 1999; Yang et al., American Journal of Human Genetics, 2003). On deluje kao potporna greda u brzim mišićnim vlaknima koja u trenu stvaraju snagu kada sprintate, skačete ili dižete teško. Ljudi koji nose dve oštećene kopije gena ACTN3 ne proizvode ga; ulogu preuzima srodni protein, a svakodnevni život teče sasvim normalno.

U sportu to ostavlja trag: vrhunski sprinteri znatno češće od kontrolnih grupa nose funkcionalnu varijantu R (Yang et al., 2003). Meta-analiza koja sažima istraživanja o genima ACTN3 i ACE potvrđuje oba gena: varijanta RR gena ACTN3 bila je češća kod sportista snage (odnos šansi 1,21), a varijanta II gena ACE kod sportista izdržljivosti (odnos šansi 1,35). Jednostavno rečeno, šanse da se nosi ova varijanta bile su u grupama sportista otprilike za petinu, odnosno za trećinu veće (Ma et al., PLoS One, 2013).

Šta ACTN3 znači za napredak u snazi i kako se u to uklapa strategija sa kofeinom objašnjavaju Priča o genu Snaga, izdržljivost i gen ACTN3 i članak Sportska ishrana i ishrana za performanse u vodiču za nutrigenetiku.

Orkestar, a ne solista

Zamislite gene kao orkestar. Svaki instrument svira svoju deonicu; nijedan ne nosi delo sam. To pokazuje elegantan proračun iz Velike Britanije: istraživači su izabrali 23 varijante gena koje su bile povezane sa performansama izdržljivosti i pitali se koliko je verovatno da jedna osoba na svetu nosi povoljan oblik svih 23. Odgovor: 0,0005 %. U simuliranoj populaciji od milion ljudi 99 % se, osim toga, razlikovalo od tipičnog profila za najviše sedam od ovih genotipova (Williams & Folland, Journal of Physiology, 2008).

Iz toga slede dva zaključka. Prvo: praktično niko nema savršen sportski genom – svako nosi sopstvenu mešavinu povoljnijih i manje povoljnih varijanti. Drugo: većina ljudi je genetski bliža jedni drugima nego što biste pomislili. Razliku tada pravi ono čime upravljate u fitnes centru. Kako Novogenia bira iz mnoštva mogućih gena prikazano je u članku Performance analiza.

Predispozicija i trening: dve strane iste medalje

Da li se šampioni rađaju ili postaju? Jedan pregledni rad uporedio je trening i genetiku i došao do jasnog zaključka: ciljani trening je neophodan za vrhunske performanse, a geni postavljaju individualne granice. Trening je proces kroz koji se genetski potencijal ostvaruje (Tucker & Collins, British Journal of Sports Medicine, 2012).

Za vaš rad to je snažna poruka. Svako donosi sopstveni orkestar; trening je dirigent. On odlučuje koji instrumenti postaju glasni, a koji ostaju u pozadini. Geni vam pokazuju gde su snage neke osobe, a gde je put malo duži. Taj put svako mora sam da pređe – i upravo tu nastupate vi. Kako to izgleda u praksi opisano je u članku Personalizacija treninga uz genetske podatke.

Sklonost, a ne test talenta: gde je granica

Koliko god sportska genetika bila fascinantna, ona daje sklonosti, a ne presude. To u praksi vodi do tri jasne granice:

• Nema testa talenta za decu: Istraživači sportske genetike saglasni su da deca i mladi sportisti ne treba da budu podvrgnuti genetskim testovima radi određivanja njihovog treninga ili izbora talenata (Webborn et al., British Journal of Sports Medicine, 2015). Više u članku Klubovi i timovi.
• Nema predviđanja povreda: Genetska analiza ne predviđa da li će se neko povrediti. Bolovi i tegobe pripadaju u ruke lekara ili fizioterapeuta.
• Nema dijagnoze: Performance analiza je lifestyle analiza. Ona opisuje predispozicije za trening, oporavak i ishranu – a ne bolesti.

U kompaniji Novogenia gen se uključuje u analizu samo ako najmanje tri nezavisne studije potvrđuju efekat. Genetske osobine su stoga dobro dokumentovane; preporuke koje iz njih izvodimo su logični zaključci, a ne naučno dokazane. Ta iskrenost čini rezultate verodostojnim u razgovoru.

Šta to znači za vaš fitnes centar i vaš rad sa klijentima

• Objašnjavajte rezultate kao sklonosti: „Vaši geni naginju ka izdržljivosti“ umesto „Vi niste sprinter.“
• Postavljajte prioritete, ništa ne isključujte: ko naginje ka izdržljivosti, ipak trenira snagu – i obrnuto.
• Merite napredak u odnosu na sopstvenu istoriju osobe, a ne u odnosu na druge.
• Koristite gene kao povod za razgovor o oporavku i ishrani (Oporavak, Sportska ishrana prema genetskom profilu).
• Testirajte odrasle, a ne decu radi izbora talenata.
• Bolove, povrede ili bolesti uputite lekaru ili fizioterapeutu.

Česta pitanja

Povezano: Genetika u treningu: performanse i oporavak · Snaga, izdržljivost i gen ACTN3 · Geni nisu sudbina: kako geni i način života deluju zajedno

Napomena: Ovaj vodič predstavlja opšte informacije za kompanije i stručnjake i ne zamenjuje lekarski ni pravni savet. Genetske osobine utvrđene genetskom analizom dobro su dokumentovane (svaki uključeni gen potkrepljen je sa najmanje tri nezavisne studije); preporuke izvedene iz njih logični su zaključci i nisu naučno dokazane. Propisi se mogu promeniti; zadržavamo pravo na greške i izmene.