Početna › Vodič za zdravlje zaposlenih › Interna komunikacija
Interna komunikacija: kako pozvati zaposlene bez pritiska
Da li je program sa genetskim analizama zaista dobrovoljan, odlučuje se u načinu na koji ga komunicirate. Poziv ne bi trebalo da stigne od neposrednog rukovodioca, treba jasno da kaže da niko neće postavljati pitanja i da objasni ko vidi rezultat: samo testirana osoba. Podsticaji nikada ne smeju da budu vezani za rezultate; nagrade za samo učešće zahtevaju oprez, jer odbijanje ne sme da dovede ni do kakvih negativnih posledica. Savet zaposlenih ili predstavnici zaposlenih treba da budu uključeni rano – u Nemačkoj prema BetrVG, u Austriji prema ArbVG, u Švajcarskoj prema Zakonu o učešću zaposlenih. Da li postoji formalno pravo saodlučivanja, zavisi od toga kako je program osmišljen.
Otvorena vrata, a ne obrtna kapija
Rečenica kao što je „Računamo na vaše učešće“ zvuči prijateljski. Mnogim zaposlenima ona je naredba. U zdravstvenom programu sa genetskim analizama komunikacija odlučuje o tome da li je učešće zaista dobrovoljno – a to je mnogo više od pitanja stila.
Zamislite razliku između otvorenih vrata i obrtne kapije. Kroz otvorena vrata može da prođe svako ko želi. Niko ne broji, niko ne proverava ko ostaje napolju. Obrtna kapija, naprotiv, registruje svaku osobu koja prođe. Vaš poziv treba da bude otvorena vrata.
Zakon ovde povlači jasne granice. U Nemačkoj poslodavac ne sme da zahteva genetska ispitivanja i ne sme ni da prima ni da koristi rezultate (§ 19 GenDG); onaj ko odbije ispitivanje ne sme zbog toga da bude stavljen u nepovoljniji položaj (§ 21(1) GenDG). U Austriji je poslodavcima, uključujući njihove zastupnike i zaposlene, između ostalog zabranjeno da zahtevaju telesne supstance za genetsku analizu (§ 67(1) GTG). U Švajcarskoj poslodavci ne smeju da zahtevaju nemedicinske genetske testove (čl. 37 GUMG).
Tu je i psihologija radnog odnosa. Evropski odbor za zaštitu podataka smatra malo verovatnim da zaposleni mogu slobodno da odgovore na zahtev poslodavca za pristanak, a da ne osećaju pritisak (Smernice 05/2020, tač. 21). Vaša komunikacija mora aktivno da ukloni taj pritisak. Ceo pravni okvir objašnjen je u članku Pravo: šta poslodavci smeju, a šta ne.
Ko poziva, oblikuje odgovor
Ko šalje poziv, šalje uz njega i drugu poruku. Ako dolazi od neposrednog rukovodioca, čak i najprijateljskija formulacija zvuči kao očekivanje. Bolje funkcionišu pošiljaoci koji su udaljeni od ocenjivanja radnog učinka.
| Pošiljalac | Najbolje za | Na šta treba paziti |
|---|---|---|
| HR ili tim za zdravlje na radnom mestu | zvaničnu najavu za sve | bez lista odgovora, bez naknadnih pitanja |
| Spoljni partner ili stručnjak | informativni sastanak, pitanja o analizi i zaštiti podataka | jasno staviti do znanja da se ništa ne vraća kompaniji |
| Rukovodstvo | kratak signal da je ponuda poželjna | bez apela, bez ciljane stope učešća |
| Savet zaposlenih, ako postoji | supošiljalac koji gradi poverenje | unapred dogovoriti zajedničku poruku |
| Neposredni rukovodilac | jednokratno pominjanje pred celim timom | nikada se ne obraćati pojedincima, nikada ne pitati |
Kontakt osoba za pitanja izvan kompanije, u laboratoriji ili kod partnera, mnogima otklanja tihu brigu: da bi već i postavljanje pitanja moglo nešto da otkrije.
Poziv: rečenice koje otvaraju vrata umesto da guraju
Dobri pozivi su kratki, konkretni i iskreni. Odgovaraju na četiri pitanja: Šta je ponuda? Šta pokazuje – a šta ne? Ko vidi rezultat? Šta se dešava ako ne učestvujem? Tabela prikazuje tipične problematične rečenice i bolje alternative.
| Umesto … | Bolje … |
|---|---|
| „Očekujemo da se svi prijave.“ | „Ponuda je dobrovoljna. Ako ne učestvujete, nema nikakvih negativnih posledica – i niko neće pitati.“ |
| „Saznajte koliko ste skloni stresu.“ | „Saznajte kako vaše telo reaguje na ishranu, fizičku aktivnost i stres.“ |
| „Program će smanjiti naša bolovanja.“ | „Lična ponuda za vas – bez ikakvih obećanja.“ |
| „Vaši rezultati pomoći će nam da poboljšamo program.“ | „Samo vi vidite svoj rezultat. Program ocenjujemo na osnovu anonimnih povratnih informacija.“ |
| „Spisak za prijavu nalazi se u HR kancelariji.“ | „Registrujete se sami, direktno kod laboratorije.“ |
| „Test vam govori ka kojim bolestima idete.“ | „Analiza pokazuje urođene predispozicije. Nije dijagnoza.“ |
Navedite i šta kompanija dobija: račun, a ne rezultate. Opišite put uzorka pljuvačke – direktno u laboratoriju, nikada preko kompanije. I izbegavajte etikete kao što su tipovi prema stresu ili rizične grupe. Na radnom mestu one brzo deluju kao ocena osobe.
Za međunarodne timove korisno je što su izveštaji dostupni na do 18 jezika. I sam poziv treba da obuhvati jezike vaših zaposlenih. Pravila za reklamiranje genetskih analiza objašnjena su u vodiču za nutrigenetiku, u članku Reklamiranje genetskih testova.
Podsticaji: šta funkcioniše – a šta nikada
Sme li kompanija da nagradi učešće? Jedna granica je čvrsta; druga zahteva istančan osećaj.
- Nikada vezano za rezultate: nema bonusa, popusta ni pogodnosti koja zavisi od rezultata. Kompanija čak i ne zna rezultate – a u Nemačkoj ne sme ni da ih prima ni da ih koristi (§ 19 tač. 2 GenDG). U Austriji § 67(1) GTG zabranjuje bilo kakvo korišćenje, a i u Švajcarskoj poslodavci ne smeju da koriste takve podatke (čl. 37 GUMG).
- Vezano za učešće – samo uz oprez: prema Evropskom odboru za zaštitu podataka, GDPR ne isključuje sve podsticaje. Ali onaj ko ih nudi mora da može da dokaže da je pristanak ipak dat slobodno (Smernice 05/2020, tač. 48). Ko kaže „ne“, ne sme da trpi nikakvu štetu (tač. 46–47). Što je podsticaj veći, to je verovatnije da će se pretvoriti u pritisak.
Bonus za učešće ima još jednu zamku: da bi ga isplatila, kompanija bi morala da zna ko je učestvovao. A upravo o tome treba da zna što je moguće manje.
Najjednostavnije rešenje: ponuda je podsticaj. Kompanija plaća analizu, a dalja podrška otvorena je za sve – ništa više nije potrebno. Odustanite od rang-lista, timskih takmičenja u broju prijava i stopa učešća po odeljenjima. U malim timovima takvi podaci otkrivaju ko je učestvovao, a ko nije.
Rano uključite savet zaposlenih i predstavnike zaposlenih
Gde postoji savet zaposlenih ili predstavništvo zaposlenih, ono od početka spada u proces. To je najbolji saveznik za poruku koja zavisi od poverenja. Da li postoji formalno pravo saodlučivanja ili davanja saglasnosti, zavisi od toga kako je program osmišljen – neka se to proveri od slučaja do slučaja. Ove odredbe su referentne tačke:
| Nemačka (BetrVG) | Austrija (ArbVG) | Švajcarska (Zakon o učešću zaposlenih) | |
|---|---|---|---|
| Informisanje | blagovremeno i sveobuhvatno informisanje (§ 80(2)) | informisanje o svim pitanjima koja se tiču zdravstvenih interesa zaposlenih (§ 91(1)) | blagovremeno i sveobuhvatno informisanje (čl. 9) |
| Moguće saodlučivanje | tehnički uređaji namenjeni praćenju ponašanja ili učinka (§ 87(1) tač. 6); zaštita zdravlja u okviru zakonskih propisa (tač. 7) | kadrovski upitnici koji prevazilaze opšte podatke (§ 96(1)(2)); sistemi za automatizovanu obradu podataka o zaposlenima (§ 96a(1)(1)) | posebna prava učešća u pitanjima bezbednosti na radu i zaštite radnika (čl. 10(a)) |
| Dobrovoljni sporazum | sporazum na nivou preduzeća o dodatnim merama za sprečavanje oštećenja zdravlja (§ 88 tač. 1) | sporazum na nivou preduzeća o merama za zaštitu zdravlja zaposlenih (§ 97(1)(8)) | – |
| Zaštita osobe | zaštita i podsticanje slobodnog razvoja ličnosti zaposlenih (§ 75(2)) | pristup podacima pojedinačnih zaposlenih po pravilu samo uz njihov pristanak (§ 91(2)) | poverljivost u ličnim stvarima pojedinačnih zaposlenih (čl. 14(2)(b)) |
Švajcarska ima jednu posebnost: zaposleni u kompanijama sa najmanje 50 zaposlenih mogu da izaberu predstavništvo (čl. 3). Gde ono ne postoji, prava na informisanje i konsultovanje iz čl. 9 i 10 pripadaju direktno zaposlenima (čl. 4). U tom slučaju informišite sam kolektiv.
Što manje podataka završi u kompaniji, to je manje toga što treba urediti. Koncept bez genetskih podataka, bez spiskova imena i bez sopstvenih zdravstvenih upitnika poslodavca olakšava ove razgovore. Pisani sporazum koji beleži osnovna pravila – dobrovoljnost, bez rezultata, bez spiskova, bez pritiska – šalje snažan signal i tamo gde nije obavezan.
Rukovodioci: vetar u leđa bez naknadnih pitanja
Rukovodioci su najosetljivija tačka u vašoj komunikaciji, jer učestvuju u odlučivanju o zadacima, ocenama i razvoju. Unapred im dajte kratke smernice:
- Pomenite ponudu jednom u timu, na isti način za sve – i onda to ostavite.
- Nikada ne pitajte ko se prijavio ili kakav je bio rezultat.
- Nikada ne komentarišite učešće ili neučestvovanje i nikada ne dozvolite da ono uđe u razgovore o učinku ili razvoju.
- Pitanja o analizi prosledite spoljnoj kontakt osobi.
- Učestvujte i sami ako želite – kao privatna stvar, bez promovisanja.
A ako neko želi da podeli svoj rezultat iako ga niko nije pitao? Tada rukovodilac ljubazno usmerava razgovor na drugu temu, ne prihvata nikakve pojedinosti, ništa ne zapisuje i ništa ne koristi. U Nemačkoj poslodavac ne sme čak ni da primi rezultate genetskih ispitivanja (§ 19 tač. 2 GenDG). U Austriji se zabrana prihvatanja rezultata izričito odnosi i na zastupnike i zaposlene poslodavca (§ 67(1) GTG). Dobra rečenica za to: „Hvala na poverenju – to ostaje kod vas. Za pitanja o vašem izveštaju tu je savetodavna služba.“
Tokom i posle programa: nastavite bez pritiska
- Podsetnici: jedan neutralan podsetnik za sve, nikada usmeren na one koji se još nisu prijavili. Idealno, kompanija čak i ne zna ko su oni.
- Pitanja: jedna stalna spoljna kontakt osoba za pitanja o analizi, izveštaju i zaštiti podataka.
- Radionice: o fizičkoj aktivnosti, snu i ishrani, otvorene za sve – sa analizom ili bez nje. Tako niko ko ne učestvuje nije u nepovoljnijem položaju.
- Povratne informacije: anonimne i kratke. Da li je ponuda bila razumljiva? Da li je delovala dobrovoljno? Da li je bila korisna?
- Završetak: iskren rezime onoga što je program ponudio i kakve su bile anonimne povratne informacije – nikada sa genetskim brojkama. Kako oceniti korist, obrađeno je u članku Merenje koristi i efekata.
Recite i šta program ne obećava: nikakve zdravstvene ishode i nikakve uštede troškova. Upravo ta iskrenost čini ponudu verodostojnom.
Kontrolna lista za komunikaciju
- Poziv jasno kaže: dobrovoljno, bez negativnih posledica, niko neće pitati.
- Objašnjava šta analiza pokazuje, a šta ne – bez dijagnoza, etiketa ili obećanja.
- Navodi ko vidi rezultat: samo testirana osoba. Kompanija dobija račun.
- Registracija i pristanak idu direktno laboratoriji ili partneru.
- Poziv ne dolazi od neposrednog rukovodioca; na pitanja odgovara spoljna kontakt osoba.
- Nijedan podsticaj ne zavisi od rezultata; nema rang-lista ni stopa po odeljenjima.
- Savet zaposlenih ili predstavnici zaposlenih informisani su rano, a pitanja saodlučivanja su proverena.
- Rukovodioci imaju kratke smernice i ne postavljaju pitanja.
- Podsetnici idu neutralno svima.
- Radionice su otvorene za sve.
Kako faze teku od početnog sastanka do izveštaja, obrađeno je u članku Uvođenje programa: od početnog sastanka do rezultata.
Česta pitanja
Smemo li zaposlenima da isplatimo bonus za učešće?
Da li savet zaposlenih mora da da saglasnost?
Sme li rukovodilac da pita ko se prijavio?
Šta ako zaposleni želi da pokaže svoj rezultat rukovodiocu?
Koliko često smemo da podsećamo na ponudu?
Povezano: Uvođenje programa: od početnog sastanka do rezultata · Pravo: šta poslodavci smeju, a šta ne · Zaštita podataka i poverljivost rezultata
Zdravstvena ponuda za vaš tim?
Ispričajte nam nešto o svojoj kompaniji – pokazaćemo vam kako bi mogla da izgleda dobrovoljna ponuda za vaše zaposlene.
Pošaljite upit za projekat →Zdravlje zaposlenih u vodiču za longevityNapomena: Ovaj vodič predstavlja opšte informacije za kompanije i stručnjake i ne zamenjuje lekarski ni pravni savet. Genetske osobine utvrđene genetskom analizom dobro su dokumentovane (svaki uključeni gen potkrepljen je sa najmanje tri nezavisne studije); preporuke izvedene iz njih logični su zaključci i nisu naučno dokazane. Propisi se mogu promeniti; zadržavamo pravo na greške i izmene.