Smernice: CPIC, DPWG i informacije o leku

Stručno proverio dr Daniel Wallerstorfer, molekularni biolog i osnivač kompanije Novogenia · Ažurirano: 13. 10. 2026. · Vreme čitanja: 8 min

Ukratko

Smernice prevode genotip u konkretnu preporuku. Međunarodni konzorcijum CPIC navodi 29 slobodno dostupnih smernica za parove gen–lek; one pokazuju kako se dostupan rezultat može iskoristiti, a ne koga testirati. Holandska DPWG procenjuje i koliko je test važan pre početka terapije. Obe se slažu u većini preporuka. PharmGKB, danas deo platforme ClinPGx, prikuplja i stručno obrađuje studije i informacije o leku agencija FDA, EMA, Swissmedic i drugih. Informacije o leku i smernica idu zajedno – odluku donosi lekar koji vodi lečenje.

Od genotipa do recepta: smernice kao prevodioci

Farmakogenetika je dugo imala neobičan problem: znanje je postojalo, ali nije stizalo do recepta. Jedan holandski tim opisao je 2008. godine da su prve preporuke za doziranje antidepresiva na osnovu rezultata za CYP2D6 razvijene još 2001. U svakodnevnoj praksi bile su od male pomoći, jer ih nije bilo tamo gde se donose odluke – pri propisivanju i pri izdavanju leka u apoteci (Swen et al., Clinical Pharmacology & Therapeutics, 2008). U SAD su inicijatori konzorcijuma CPIC došli do istog zaključka: farmakogenetski testovi sporo se uvode delimično i zato što ne postoje konkretna uputstva kako prilagoditi terapiju na osnovu rezultata (Relling & Klein, Clinical Pharmacology & Therapeutics, 2011).

Smernice su stoga prevodioci farmakogenetike. One prevode jezik laboratorije – *2/*4, skor aktivnosti 1,0 – na jezik propisivanja: standardna doza, prilagođena doza ili drugi lek. Danas postoji više takvih prevodilaca, i ohrabrujuće često govore istim glasom.

CPIC: slobodno dostupne smernice za parove gen–lek

Međunarodni Clinical Pharmacogenetics Implementation Consortium (CPIC), pokrenut 2009. godine, nastao je iz mreže Pharmacogenomics Research Network američkih Nacionalnih instituta za zdravlje i baze znanja PharmGKB. Njegov cilj: recenzirane, ažurne, na dokazima zasnovane i slobodno dostupne smernice za parove gen–lek (Relling & Klein, 2011). Prema stanju iz oktobra 2026. CPIC navodi 29 smernica; danas su smeštene na platformi ClinPGx, koja objedinjuje PharmGKB, CPIC i alat za analizu PharmCAT (smernice CPIC).

Jedno načelo je važno: smernice CPIC pokazuju kako se dostupan rezultat testa može iskoristiti za optimizaciju terapije lekovima – one ne preporučuju koga testirati (Lee et al., Clinical Pharmacology & Therapeutics, 2022). Ovako su smernice strukturirane:

CPIC nivoi A do D: za svaki par gen–lek CPIC navodi da li bi genetska informacija trebalo da promeni propisivanje (A), da li bi mogla da ga promeni (B) ili da li se promena trenutno ne preporučuje (C, D). Preporuke za propisivanje postoje samo za parove na nivoima A i B.
Jačina svake preporuke: svaka pojedinačna preporuka ima sopstvenu klasifikaciju – jaka, umerena ili opciona.
Jedinstveni nazivi: fenotipovi imaju iste nazive u svim smernicama, od sporog do ultrabrzog metabolizatora. CPIC je ove nazive definisao u konsenzusnom procesu sa 58 stručnjaka (Caudle et al., Genetics in Medicine, 2017).
Tri koraka: genotip postaje fenotip, a fenotip postaje preporuka za konkretan lek.

Smernice CPIC redovno se ažuriraju. U 2026. godini, na primer, objavljene su revidirane verzije o tiopurinima i o antagonistima 5-HT3 receptora koji se koriste protiv mučnine (Moore et al., Clinical Pharmacology & Therapeutics, 2026).

DPWG: od laboratorijskog stola do softvera

U Holandiji je Kraljevsko holandsko udruženje za unapređenje farmacije (KNMP) osnovalo Holandsku radnu grupu za farmakogenetiku (Dutch Pharmacogenetics Working Group, DPWG). Nakon sistematskog pregleda literature, ona je 2011. godine objavila preporuke za 53 leka u vezi sa genima kao što su CYP2D6, CYP2C19, CYP2C9, TPMT, DPD, VKORC1, UGT1A1, HLA-B i CYP3A5 (Swen et al., Clinical Pharmacology & Therapeutics, 2011).

Naslov njene prve publikacije govori sve: „from bench to byte“ – od laboratorijskog stola do softvera. Preporuke pomažu samo ako su dostupne pri propisivanju i izdavanju leka (Swen et al., 2008).

Za razliku od CPIC, DPWG procenjuje i koliko je test važan pre početka terapije. Za DPYD i fluoropirimidine njena ocena glasi „neophodno“: DPYD treba testirati pre početka terapije 5-fluorouracilom ili kapecitabinom (Lunenburg et al., European Journal of Human Genetics, 2020). Preporuke DPWG bile su i osnova evropske studije PREPARE, predstavljene u članku Preemptivno ili reaktivno testiranje?.

CPIC, DPWG i drugi: više slaganja nego što biste pomislili

Dve grupe, dve metode – a ipak uglavnom isti rezultat. Zajedničko poređenje oba konzorcijuma pokazalo je visok stepen podudarnosti objavljenih preporuka; razlike nastaju uglavnom zbog različitih metoda izrade smernica (Bank et al., Clinical Pharmacology & Therapeutics, 2018). Pregled iz Utrehta uporedio je četiri grupe (Abdullah-Koolmees et al., Frontiers in Pharmacology, 2021):

Grupa	Poreklo	Fokus
CPIC	Međunarodni konzorcijum nastao iz američke mreže PGRN i PharmGKB	Preporuke za terapiju za mnoge lekove kada je rezultat dostupan
DPWG	Holandija, organizacija farmaceuta KNMP	Preporuke za terapiju za mnoge lekove, uz preporuke o testiranju
CPNDS	Kanadska mreža za bezbednost lekova	I preporuke o testiranju
RNPGx	Francuska mreža za farmakogenetiku	Preporuke o testiranju, delimično za konkretne kliničke situacije

Grupe aktivno rade na usklađivanju. Raniji naziv „ekstenzivni metabolizator“ postao je, na primer, „normalni metabolizator“, a genotip CYP2D6 sa jednom nefunkcionalnom kopijom (skor aktivnosti 1,0) danas se klasifikuje kao intermedijarni metabolizator. U ovom pregledu najviši nivo preporuke za testiranje dobili su abakavir (HLA), klopidogrel (CYP2C19), fluoropirimidini (DPYD), tiopurini (TPMT), irinotekan (UGT1A1), kodein (CYP2D6) i cisplatin (TPMT). Zaključak autora: postoji mnogo smernica zasnovanih na dokazima sa jasnim preporukama – a sagledavanje svih njih zajedno donosi dodatnu vrednost.

PharmGKB i ClinPGx: referentno delo

PharmGKB prikuplja znanje o genima i lekovima i danas je deo platforme ClinPGx (PharmGKB). Dve oblasti su u praksi posebno korisne:

Kliničke anotacije: sažimaju dokaze za određenu varijantu i lek. Njihov nivo dokaza izračunava se transparentnim sistemom bodovanja koji, između ostalog, uzima u obzir veličinu studije i p-vrednost (Whirl-Carrillo et al., Clinical Pharmacology & Therapeutics, 2021).
Anotacije informacija o leku: PharmGKB prikuplja i stručno obrađuje informacije o leku američke FDA, Evropske agencije za lekove (EMA), agencije Swissmedic, japanske PMDA i agencije Health Canada. Švajcarski tekstovi prevode se u saradnji sa Univerzitetom u Bazelu. Svakoj informaciji o leku dodeljuje se kategorija: testiranje obavezno, testiranje preporučeno, klinički primenljivo (actionable) ili informativno.

Informacije o leku: šta kaže dozvola za stavljanje u promet

U EU, kada se lek odobri, nadležni organ odobrava i njegov sažetak karakteristika leka (SmPC) – informacije o leku za zdravstvene stručnjake (čl. 21(1) Direktive 2001/83/EZ). Pregled EMA svih 517 lekova odobrenih centralizovanim postupkom pokazao je da se farmakogenetski podaci, u zavisnosti od leka, nalaze u različitim odeljcima i da ih je sve više (Ehmann et al., Pharmacogenomics Journal, 2015). Tri primera iz evropskih javnih izveštaja o proceni (EPAR), kako ih sažima PharmGKB:

Abakavir: testiranje na HLA-B*57:01 kod svih pacijenata sa HIV-om; nosioci ne bi trebalo da dobiju abakavir.
Kapecitabin: fenotipsko i/ili genotipsko testiranje preporučuje se pre početka terapije; potpuni nedostatak DPD je kontraindikacija, a kod delimičnog nedostatka treba razmotriti smanjenu početnu dozu.
Klopidogrel: spori metabolizatori CYP2C19 pri preporučenim dozama stvaraju manje aktivnog metabolita, a funkcija trombocita se slabije inhibira.

Švajcarska: direktiva EU se tamo ne primenjuje; Švajcarska ima sopstvene informacije o leku, koje PharmGKB obrađuje zasebno. Za kodein, prema toj obradi, švajcarske informacije o leku navode ultrabrze metabolizatore CYP2D6 kao kontraindikaciju. SAD: FDA vodi tabelu farmakogenomskih biomarkera u informacijama o leku – podaci se tamo nalaze u odeljcima kao što su upozorenja, doziranje ili klinička farmakologija. Pored nje postoji tabela farmakogenetskih asocijacija u tri odeljka: od asocijacija koje podržavaju terapijske preporuke do onih koje utiču samo na farmakokinetiku.

Kada smernica i informacije o leku deluju različito

Informacije o leku i smernice imaju različite svrhe. Informacije o leku opisuju pojedinačni lek u okviru njegovog odobrenja. Smernice procenjuju celokupan skup dokaza i prevode ga u preporuke za postupanje. Zato mogu da idu različito daleko: za klopidogrel evropski javni izveštaj o proceni opisuje slabije dejstvo kod sporih metabolizatora, dok smernica CPIC kod akutnog koronarnog sindroma i PCI izričito preporučuje alternativu.

Logičan zaključak: oba izvora idu zajedno. Informacije o leku pokazuju odobreni okvir, a smernica procenjene dokaze. Odmeravanje i odluka zadatak su lekara koji vodi lečenje – uz uvid u kliničku sliku.

Kako koristiti smernice u svakodnevnoj praksi

Proverite izvor: na koju se smernicu rezultat oslanja – CPIC, DPWG ili obe?
Proverite verziju: smernice se ažuriraju. Stariji rezultat može ponovo da se protumači u svetlu aktuelne verzije.
Uskladite nazive: rezultat i smernica treba da koriste iste nazive fenotipova.
Dodajte informacije o leku: tamo se nalaze kontraindikacije, preporuke za testiranje i podaci o doziranju.
Uzmite u obzir istovremenu terapiju: inhibitori mogu dodatno da uspore enzim. Smernica CPIC o tamoksifenu, na primer, savetuje izbegavanje umerenih i jakih inhibitora CYP2D6 (Goetz et al., Clinical Pharmacology & Therapeutics, 2018).
Dokumentujte odluku: odluke o terapiji lekovima donosi lekar koji vodi lečenje.

Kako se smernice uklapaju u svakodnevni rad ordinacije, prikazano je u članku Farmakogenetika u lekarskoj ordinaciji; kako korak po korak čitati rezultat, u članku Razumevanje i saopštavanje rezultata.

Česta pitanja

Koja je razlika između CPIC i DPWG?

Obe grupe prevode genotipove u preporuke za terapiju i uglavnom se slažu. CPIC je nastao iz američke mreže PGRN i baze podataka PharmGKB i objašnjava kako se dostupan rezultat može iskoristiti. DPWG je osnovala holandska organizacija farmaceuta KNMP i ona procenjuje i da li testiranje treba sprovesti pre terapije.

Šta znače CPIC nivoi A do D?

Opisuju da li bi genetska informacija trebalo da promeni propisivanje leka (A), da li bi mogla da ga promeni (B) ili da li se promena trenutno ne preporučuje (C i D). Preporuke za propisivanje postoje samo za parove na nivoima A i B. Nezavisno od toga, svaka pojedinačna preporuka ima svoju jačinu: jaka, umerena ili opciona.

Da li smernice kažu koga treba testirati?

CPIC to namerno ne čini: njegove smernice pokazuju kako se dostupan rezultat može iskoristiti. DPWG, kanadska CPNDS i francuska RNPGx, nasuprot tome, daju i preporuke o testiranju; RNPGx čak opisuje konkretne kliničke situacije.

Gde se u informacijama o leku nalaze farmakogenetski podaci?

To zavisi od leka: među kontraindikacijama, u doziranju, upozorenjima ili farmakokinetici. Pregled EMA svih 517 lekova odobrenih centralizovanim postupkom razvrstao je podatke upravo prema tim odeljcima. Brži put su anotacije informacija o leku na PharmGKB.

Šta da radim ako informacije o leku i smernica deluju različito?

Stavite ih jedne pored drugih: informacije o leku pokazuju odobreni okvir leka, a smernica procenjeni skup dokaza. Lekar koji vodi lečenje odmerava oba izvora u odnosu na kliničku sliku i dokumentuje odluku.

Povezano: Ključni geni: CYP2D6, CYP2C19 i drugi · Razumevanje i saopštavanje rezultata · Farmakogenetika u lekarskoj ordinaciji

Farmakogenetika u vašoj ordinaciji ili apoteci?

Ispričajte nam nešto o svom okruženju – pokazaćemo vam kako ponuda može da funkcioniše kod vas.

Zatražite projekat →Ponuda za lekare

Napomena: Ovaj vodič predstavlja opšte informacije za kompanije i stručnjake i ne zamenjuje lekarski ni pravni savet. Genetske osobine utvrđene genetskom analizom dobro su dokumentovane (svaki uključeni gen potkrepljen je sa najmanje tri nezavisne studije); preporuke izvedene iz njih logični su zaključci i nisu naučno dokazane. Farmakogenetski rezultati ne zamenjuju lekarsku odluku: svaku promenu terapije lekovima sprovodi isključivo lekar koji vodi lečenje. Propisi se mogu promeniti; zadržavamo pravo na greške i izmene.