Početna › Vodič za zdravstvene stručnjake › Lifestyle ili medicina

Šta smete da nudite: lifestyle analiza ili medicinska genetska analiza

Stručno proverio dr Daniel Wallerstorfer, molekularni biolog i osnivač kompanije Novogenia · Ažurirano: 15. 10. 2026. · Vreme čitanja: 9 min

Dva kataloga, jedna jasna granica

Novogenia nudi dve vrste genetskih analiza. Jedna obuhvata ishranu, telesnu težinu, sport i performanse, stres i kožu. Druga obuhvata teme kao što su predispozicije za kardiovaskularne bolesti ili faktori zgrušavanja. Za laboratoriju je put sličan: uzorak pljuvačke, analiza, izveštaj. Pravno ih, međutim, razdvaja jasna granica. Partneri mogu da nude prvu grupu. Drugu čine medicinske genetske analize – i one su dostupne samo preko lekara.

Ono što ih razdvaja nije tehnologija, već svrha. Zamislite železničku skretnicu: isti uzorak pljuvačke može se usmeriti na „lifestyle“ ili na „medicinu“ – u zavisnosti od toga na koje pitanje analiza treba da odgovori. Kada je skretnica postavljena na medicinu, važe isključiva nadležnost lekara, obaveze informisanja i genetsko savetovanje. Ovaj članak pokazuje gde se skretnica nalazi u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj i šta to znači za vašu profesiju. On vam daje orijentaciju, ali ne zamenjuje pravni savet u pojedinačnom slučaju. Detaljno poređenje zemalja naći ćete u Vodiču za nutrigenetiku, u članku Ko sme da nudi genetske testove?

Lifestyle ili medicina: kako prepoznati razliku

Pitanje koje treba da sebi postavite pre svake analize zato glasi: šta ona treba da razjasni? „Koliko brzo moje telo razgrađuje kofein?“ je lifestyle pitanje. „Zašto mi srce ubrzano kuca?“ je medicinsko – bez obzira na to koje gene laboratorija za to čita.

Nemačka: isključiva nadležnost lekara i lečilačka delatnost

Zakon o genetskoj dijagnostici (GenDG) povlači granicu kod medicinske svrhe. Genetsko ispitivanje je dijagnostičko ako, između ostalog, treba da razjasni postojeću bolest ili zdravstveni poremećaj, ili da li postoje genetske osobine koje, zajedno sa spoljašnjim faktorima, mogu da izazovu bolest ili zdravstveni poremećaj ili mogu da utiču na dejstvo leka (§ 3 tač. 7 GenDG). Takva ispitivanja smeju da obavljaju samo lekari, a prediktivna samo specijalisti humane genetike ili lekari sa odgovarajućim kvalifikacijama (§ 7(1) GenDG).

Za zdravstvene stručnjake bez lekarske licence važi i drugi zakon: Zakon o Heilpraktikerima (Heilpraktikergesetz, HeilprG). Prema njemu, obavljanje lečilačke delatnosti (Heilkunde) jeste svaka profesionalna ili privredna delatnost kojom se utvrđuju, leče ili ublažavaju bolesti, tegobe ili telesne povrede kod ljudi (§ 1(2) HeilprG). Ko to želi da radi, a nema licencu lekara, potrebna mu je dozvola (§ 1(1)); rad bez nje je krivično delo (§ 5 HeilprG). Šta to znači za vas:

• Heilpraktikeri smeju da obavljaju lečilačku delatnost – ali ne smeju da obavljaju genetska ispitivanja u medicinske svrhe. Koristite lifestyle analize kao lifestyle element, nikada radi ispitivanja simptoma. Više u članku Za Heilpraktikere i naturopate.
• Nutritivni savetnici, fizioterapeuti i koučevi bez dozvole za rad kao Heilpraktiker ostaju na lifestyle strani po dva osnova: bez medicinske genetske analize (GenDG) i bez dijagnostike ili lečenja bolesti (HeilprG). Sve što vaša profesija dozvoljava preko toga uređuju propisi o vašoj profesiji.
• Farmakogenetika je u Nemačkoj medicinska (§ 3 tač. 7(c) GenDG) i pripada u ruke lekara.

Područje primene GenDG ne navodi lifestyle analize bez medicinske svrhe (§ 2(1)). Stranica kompanije Novogenia Ko sme šta da obavlja? to sažima: genetske analize bez izjava o bolestima ili rizicima od bolesti smeju da nude i nutricionisti, fitnes treneri ili alternativni terapeuti.

Austrija: Zakon o genskoj tehnologiji i isključiva nadležnost lekara

Zakon o genskoj tehnologiji (GTG) obuhvata genetske analize koje omogućavaju izjave o statusu nosioca, riziku od bolesti, postojećoj bolesti ili toku bolesti ili terapije (§ 4 tač. 23). Analize predispozicija za bolesti smeju da se obavljaju samo na nalog lekara specijaliste (§ 68(1) GTG). Lifestyle analize koje ne omogućavaju nijednu od ovih izjava ne spadaju u ovu definiciju.

Za vas je barem jednako važan Zakon o lekarima. On u lekarsku delatnost ubraja, između ostalog, pregled radi utvrđivanja bolesti, lečenje bolesti, sprečavanje bolesti i propisivanje lekova (§ 2(2) Zakona o lekarima iz 1998.). Samostalno obavljanje ovih delatnosti rezervisano je za lekare (§ 3(1) Zakona o lekarima iz 1998.). Za vaše lifestyle savetovanje to znači: govorite o ishrani, treningu i opštem blagostanju – a ne o sprečavanju bolesti.

Farmakogenetika: u Austriji je to jedini medicinski test koji zakon dozvoljava bez lekara – partneri tamo mogu da je nude. Da li to sme i vaša profesija, ipak uređuju propisi o vašoj profesiji. A propisivanje lekova ostaje lekarski zadatak: ne preporučujete obustavljanje, zamenu leka ili promenu doze, već klijenta upućujete lekaru koji vodi lečenje. Sve o tome nalazi se u Vodiču za farmakogenetiku.

Zanimanje Heilpraktiker u Austriji ne postoji (više u članku Za Heilpraktikere i naturopate). Kako se austrijska pravila primenjuju na pojedinačne profesije, obrađeno je u članku Austrija i Švajcarska: drugačija pravila.

Švajcarska: i za lifestyle je potreban pravi stručnjak

Švajcarska ide korak dalje. Savezni zakon o genetskim ispitivanjima kod ljudi (GUMG) izričito uređuje i genetske analize izvan medicine, na primer analize fizioloških osobina čije poznavanje može da utiče na način života osobe (čl. 31(1)). Prema uredbi o sprovođenju tog zakona (GUMV), to su posebno navike u ishrani, fizička aktivnost i opšte blagostanje (čl. 37(1)). Za ove analize važi:

• Smeju da ih nalažu samo navedene profesije: zdravstveni stručnjaci koji su ovlašćeni da delatnost obavljaju na sopstvenu profesionalnu odgovornost i koji su stekli znanje iz humane genetike (čl. 34(1) GUMG). Čl. 40 GUMV navodi lekare, farmaceute, psihologe, drogeriste HF i – za razjašnjavanje fizioloških osobina – nutricioniste FH, fizioterapeute FH, kiropraktičare i osteopate.
• Nisu na listi: zdravstveni koučevi i naturopate (Naturheilpraktiker). Oni sarađuju sa navedenim stručnjakom koji nalaže analizu.
• Uzorak u njihovom prisustvu: uzorak se uzima u prisustvu osobe koja nalaže analizu (čl. 34(3) GUMG). Samotestiranje za ove analize nije dozvoljeno (čl. 13 GUMG).
• Uvek medicinske: analize koje daju informacije posebno o intolerancijama na hranu, poremećajima metabolizma, povećanom riziku od sportskih povreda ili o bolestima, alergijama i zapaljenjima (čl. 37(2) GUMV).
• Farmakogenetika je medicinska. Smeju da je nalažu lekari, a pod određenim uslovima i stomatolozi, farmaceuti i kiropraktičari (čl. 5 do 8 GUMV). Nutritivno savetovanje, fizioterapija, koučing i naturopatija nisu među njima.

Ko sme šta? Četiri profesije ukratko

Svuda važi isto pravilo: da li je vaše stručno zvanje zaštićeno i šta vam ono dozvoljava, uređuju propisi o vašoj profesiji – genetske analize to ne menjaju. Detalji za svaku profesiju nalaze se u člancima Za nutritivne savetnike i dijetetičare, Za fizioterapeute i Za zdravstvene koučeve.

Granica u svakodnevnoj praksi: pet znakova upozorenja

Da li analiza ostaje na lifestyle strani, često postaje jasno tek u razgovoru. Kod ovih znakova put vodi lekaru:

• Vaš klijent ima simptome i nada se da će analiza pronaći njihov uzrok.
• Neko želi da zna da li nosi predispoziciju za neku bolest.
• Treba ispitati intolerancije.
• Razgovor se okreće lekovima – obustavljanju, zameni, promeni doze.
• U pitanju je trudnoća, bolest ili poremećaj ishrane.

Važne su i vaše reči. Kada izveštaj označi gen kao „oštećen“, to ne znači „bolestan“. Ako lifestyle rezultat pretvorite u rizik od bolesti, menjate svrhu – a s njom i pravni položaj. Kako da rezultate objasnite korektno, pokazuje članak Savetodavni razgovor: kako objasniti rezultate; šta smete da kažete u svom reklamiranju, članak Strukovni propisi i reklamiranje: zvanja, tvrdnje.

Česta pitanja

Povezano: Ko sme da nudi genetske testove? · Vodič za farmakogenetiku · Ko sme šta da obavlja?

Napomena: Ovaj vodič predstavlja opšte informacije za kompanije i stručnjake i ne zamenjuje lekarski ni pravni savet. Genetske osobine utvrđene genetskom analizom dobro su dokumentovane (svaki uključeni gen potkrepljen je sa najmanje tri nezavisne studije); preporuke izvedene iz njih logični su zaključci i nisu naučno dokazane. Propisi se mogu promeniti; zadržavamo pravo na greške i izmene.