Geni i telesna težina: šta pokazuju istraživanja – i zašto je to ohrabrujuće

Stručno proverio dr Daniel Wallerstorfer, molekularni biolog i osnivač kompanije Novogenia · Ažurirano: 15. 10. 2026. · Vreme čitanja: 8 min

Ukratko

Koliko osoba teži i kako reaguje na dijetu u velikoj meri zavisi od njenih gena: usvojena deca po telesnoj težini liče na svoje biološke roditelje, a jednojajčani blizanci uz isti višak kalorija dobijaju sličan broj kilograma i uz dijetu slično gube. Iza toga stoje mnogi geni sa malim efektima, među njima FTO i MC4R, koji deluju preko gladi, sitosti i načina na koji masne ćelije koriste energiju. Dobra vest: način života suodređuje koliko se glasno geni čuju. Logičan zaključak: osobe koje iz genetskih razloga lakše dobijaju na težini posebno imaju koristi od toga da se usredsrede na prave poluge.

Vaga pamti biološke roditelje

Na koga po telesnoj težini liče usvojena deca kada odrastu – na roditelje za čijim su stolom odrasla ili na svoje biološke roditelje? Studija na 540 odraslih usvojenika u Danskoj tražila je odgovor na to pitanje. Rezultat je bio jasan: telesna težina usvojenika bila je snažno povezana sa BMI njihovih bioloških roditelja, i to u celom rasponu od veoma mršavih do veoma teških osoba. Sa BMI usvojitelja nije bilo nikakve veze (Stunkard et al., New England Journal of Medicine, 1986).

Znači li to da hrana nije važna? Upravo suprotno. To znači da ista kuhinja kod različitih ljudi deluje različito. Upravo tu nastupa program za regulaciju telesne težine uz genetsku analizu. On ne pita „Koliko discipline nedostaje?“, već „Koji plan odgovara ovom telu?“

Iste kalorije, različiti rezultati: šta otkrivaju blizanci

Čuveni eksperiment iz Kanade to pokazuje još jasnije. Dvanaest parova jednojajčanih blizanaca, sve mladi muškarci, jelo je 1.000 dodatnih kalorija dnevno tokom ukupno 84 dana. Drugim rečima, svi su dobili potpuno isti višak. Ipak, njihovo povećanje telesne težine veoma se razlikovalo: između 4,3 i 13,3 kg. Unutar svakog para blizanaca rezultati su, međutim, bili jasno slični – za telesnu težinu, telesnu mast, pa čak i za to gde se mast taložila. Razlike između parova bile su oko tri puta veće nego unutar parova (Bouchard et al., New England Journal of Medicine, 1990).

Funkcioniše i obrnuto. Na bolničkom odeljenju, pod nadzorom, 14 parova jednojajčanih bliznakinja sa izraženom prekomernom telesnom težinom bilo je četiri nedelje na dijeti sa veoma niskim unosom kalorija. Koliko su izgubile, veoma se razlikovalo od para do para – ali su dve sestre iz istog para izgubile upadljivo sličnu količinu telesne težine i telesne masti (Hainer et al., International Journal of Obesity, 2000).

Koliki je, dakle, ukupan genetski udeo? Sistematski pregled analizirao je 88 procena iz studija blizanaca sa ukupno 140.525 blizanaca. Naslednost BMI kretala se od 47 do 90 %, a u porodičnim studijama od 24 do 81 % (Elks et al., Frontiers in Endocrinology, 2012). Važno za vaše razgovore: naslednost opisuje koliki deo razlika među ljudima u jednoj grupi potiče od gena. Ona ne znači da je određeni deo telesne težine pojedinca unapred određen.

Šta to znači u praksi: kako osoba reaguje na višak ili manjak kalorija u velikoj meri leži u njenim genima. Standardni plan za sve zato ne odgovara svima podjednako dobro. Isplati se polaznu tačku izabrati individualno.

Mnogo malih klizača umesto jednog prekidača

Ako su geni toliko važni, postoji li jedan „gen za debljinu“? Ne. Veoma mnogo gena doprinosi telesnoj težini, svaki sa malim efektom – kao mnogo malih klizača na mikseti. Velika genomska studija na najviše 339.224 osobe pokazala je i da centralni nervni sistem ima važnu ulogu u genetskoj predispoziciji (Locke et al., Nature, 2015). Mozak upravlja glađu, sitošću i nagradom – a time i time koliko i šta jedemo. Najpoznatije studije o genetici telesne težine sažete su u članku Regulacija telesne težine i geni u našem vodiču za nutrigenetiku.

Dva od tih klizača istraživači su posebno dobro razumeli: FTO i MC4R. Oni pokazuju kako geni utiču na telesnu težinu – i zašto to nije razlog za odustajanje.

FTO: glad i grejanje

Region FTO pokazuje najjaču poznatu genetsku povezanost sa gojaznošću. Dugo je bilo nejasno kako deluje. Danas istraživanja poznaju dva puta:

Put gladi: u jednoj londonskoj studiji osobe normalne telesne težine sa dve manje povoljne kopije FTO imale su izmenjene nivoe hormona gladi grelina, a apetit im je posle obroka manje opadao. U skeneru mozga regioni za glad i nagradu drugačije su reagovali na slike hrane (Karra et al., Journal of Clinical Investigation, 2013).
Put grejanja: manje povoljna varijanta u regionu FTO prebacuje prekidač u ćelijama prekursorima masnog tkiva. Umesto „bež“ masnih ćelija, koje energiju oslobađaju kao toplotu, one češće postaju bele masne ćelije, koje energiju skladište; proizvodnja toplote smanjila se za faktor 5. Kada su istraživači u laboratoriji alatom za uređivanje gena CRISPR ispravili varijantu u masnim ćelijama osobe koja je nosi, proizvodnja toplote se vratila – povećala se za faktor 7 (Claussnitzer et al., New England Journal of Medicine, 2015).

Zamislite masne ćelije kao kuću sa peći i ostavom: FTO suodređuje da li se više sagoreva ili više skladišti. A sada dobra vest: osobe koje nose manje povoljne varijante FTO uz ishranu, fizičku aktivnost ili lekove gube jednako mnogo kilograma kao i svi ostali, a fizička aktivnost ublažava efekat tih gena. Studije na kojima se to zasniva predstavljene su u članku Regulacija telesne težine i geni; kako FTO utiče na osećaj sitosti, objašnjava Priča o genu Glad, sitost i gen FTO.

MC4R: prekidač za sitost u mozgu

MC4R je receptor u mozgu koji pomaže u upravljanju ponašanjem u ishrani – neka vrsta prekidača za sitost. Retke, snažne promene pokazuju koliko je važan: među 500 osoba koje su od detinjstva imale tešku gojaznost, njih 29 (5,8 %) nosilo je mutaciju gena MC4R. Između ostalog, imale su znatno pojačan nagon za jelom (Farooqi et al., New England Journal of Medicine, 2003). Ovakve mutacije su medicinsko pitanje i pripadaju medicinskom ispitivanju, a ne lifestyle analizi.

Ali MC4R ima i tihe, pa čak i prijateljske strane. Česte varijante gena u blizini MC4R utiču na masnu masu i telesnu težinu u celoj populaciji, svaka samo malo (Loos et al., Nature Genetics, 2008). A neke varijante štite: od 61 varijante MC4R koje su istraživači proučili kod pola miliona ljudi iz UK Biobank, neke su pojačavale signal prekidača. Njihovi nosioci imali su niži BMI i ređe su bili gojazni (Lotta et al., Cell, 2019).

Šta to znači za vaš rad: mozak je centralno čvorište regulacije telesne težine. Ljudima koji brže ogladne ili kasnije osete sitost ne nedostaje jednostavno snaga volje. To saznanje skida pritisak sa razgovora – i pomera fokus na strategije koje ciljano pomažu kod gladi i sitosti.

Način života upravlja jačinom zvuka

Na mikseti gena način života sedi za regulatorom jačine zvuka. To pokazuju velike populacione studije iz SAD. Istraživači su sastavili genetski skor od 32 varijante gena povezane sa BMI i uporedili ga sa navikama pijenja više od 30.000 žena i muškaraca u tri kohorte. Rezultat: kod osoba koje su retko pile zaslađene napitke genetska predispozicija je slabije uticala na BMI nego kod osoba koje su ih pile svakog dana (Qi et al., New England Journal of Medicine, 2012).

Pržena hrana pokazala je isti obrazac, pri čemu je varijanta FTO imala najjači efekat. Autori zaključuju da je manje pržene hrane posebno važno za osobe sa genetskom predispozicijom (Qi et al., BMJ, 2014). I fizička aktivnost slabi efekat gena FTO, kako pokazuje članak Geni nisu sudbina.

To je možda najohrabrujuća poruka genetike telesne težine. Logičan zaključak: osobe koje iz genetskih razloga lakše dobijaju na težini posebno imaju koristi od toga da se usredsrede na prave poluge. Geni nisu presuda; oni su putokaz.

Šta to znači za vaš program za regulaciju telesne težine

Uklonite osećaj krivice: studije usvojenja i blizanaca pokazuju zašto ista dijeta kod različitih ljudi deluje različito. To donosi olakšanje i otvara razgovor.
Izaberite polaznu tačku individualno: analiza telesne težine pokazuje sklonosti u pogledu tipa ishrane, osetljivosti na masti, gladi i sitosti, fizičke aktivnosti ili smanjenja kalorija, očuvanja mišića, raspodele masti i jo-jo efekta. Kako to pretvoriti u plan, objašnjava članak Metabolizam: ugljeni hidrati, masti, proteini.
Pokažite da je način života poluga: mnogo zaslađenih pića, mnogo pržene hrane i malo kretanja pojačavaju predispoziciju; manje toga je slabi.
Ostanite pošteni: „Vaši geni određuju vašu telesnu težinu“ prenaglašava ono što nauka kaže. Bolje: „Vaši geni pokazuju odakle vam je najlakše da počnete.“ Preporuke su logični zaključci, a ne naučno dokazane činjenice.
Poznajte granice: teška gojaznost od detinjstva, prateća oboljenja ili lekovi pripadaju u ruke lekara (Granice: kada je potreban lekar).

Da li plan koji odgovara genima postiže i više, tema je sledećeg poglavlja: Ishrana zasnovana na genima: šta pokazuje naša studija.

Kako to radimo u kompaniji Novogenia

Kako u kompaniji Novogenia koristimo genetiku telesne težine:

Izbor gena: gen se uključuje u analizu samo ako najmanje tri nezavisne naučne studije potvrđuju njegov efekat.
Geni kao gradivni elementi: analiza telesne težine oslanja se na gene kao što su FTO, PPARG, FABP2, APOA2, ADRB2 i ADRB3. Oni pokazuju sklonosti u pogledu tipa ishrane, osetljivosti na masti, gladi i sitosti, fizičke aktivnosti ili smanjenja kalorija, očuvanja mišića, raspodele masti i jo-jo efekta.
Jednostavan jezik: u izveštaju su geni namerno opisani jednostavnim izrazima kao „funkcionalni“ ili „oštećeni“. To je pojednostavljenje; stručno ispravan termin su varijante gena.
Pošteno uokvirivanje: genetske osobine su dobro dokumentovane; preporuke izvedene iz njih logični su zaključci, a ne naučno dokazane činjenice.
Priče o genima: sedam Priča o genima o regulaciji telesne težine objašnjava teme jednostavnim jezikom, svaka sa kratkim predavanjem. Partneri mogu da zatraže interne laboratorijske preglede literature na kojima se one zasnivaju.
Obuka: modul „The Gene-Diet“ u okviru NOVO Academy objašnjava zašto ljudi od istih kalorija različito dobijaju na težini – i kako da to znanje koristite u savetovanju.

Česta pitanja

Koliko je telesna težina nasledna?

Studije blizanaca procenjuju naslednost BMI na 47 do 90 %, porodične studije na 24 do 81 %. Ti podaci opisuju koliki deo razlika među ljudima u jednoj grupi potiče od gena – a ne koliki je deo telesne težine pojedinca unapred određen. Način života suodređuje koliko se snažno geni ispoljavaju.

Postoji li gen koji goji?

Ne, ne postoji jedan jedini. Mnogi geni doprinose telesnoj težini, svaki sa malim efektom. Najpoznatiji su FTO i MC4R. Retke, snažne mutacije gena MC4R su, s druge strane, medicinsko pitanje i pripadaju medicinskom ispitivanju.

Mogu li osobe sa manje povoljnim genima za telesnu težinu uspešno da smršaju?

Da. Meta-analiza osam randomizovanih studija pokazuje da osobe sa manje povoljnom varijantom FTO uz ishranu, fizičku aktivnost ili lekove gube jednako mnogo kilograma kao i svi ostali. Velike populacione studije takođe pokazuju da genetska predispozicija slabije utiče na BMI kada ljudi piju malo zaslađenih napitaka i jedu malo pržene hrane.

Zašto ljudi tako različito reaguju na istu dijetu?

Delimično zbog svojih gena. Kada su jednojajčani blizanci 84 dana dobijali isti višak kalorija, dobili su između 4,3 i 13,3 kg – ali su oba blizanca iz istog para dobila sličan broj kilograma. I pri mršavljenju su blizanci bili upadljivo slični. Geni utiču na to koliko osoba ogladni, kada oseti sitost i da li njene masne ćelije više skladište energiju ili je sagorevaju.

Kako da klijentima objasnim ulogu gena, a da ih ne obeshrabrim?

Slikom: telesna težina je mikseta sa mnogo klizača, a geni suodređuju koliko snažno svaki klizač deluje. Umesto „Vaši geni određuju vašu telesnu težinu“ bolje je reći: „Vaši geni pokazuju odakle vam je najlakše da počnete.“ Preporuke su logični zaključci, a ne sudbina i ne obećanje.

Povezano: Regulacija telesne težine i geni · Glad, sitost i gen FTO · Geni nisu sudbina

Program za regulaciju telesne težine uz genetsku analizu?

Ispričajte nam nešto o svojoj ponudi i svojim klijentima – pokazaćemo vam kako genetska analiza dopunjuje vaš program.

Pošaljite upit za projekat →Lifestyle analize

Napomena: Ovaj vodič predstavlja opšte informacije za kompanije i stručnjake i ne zamenjuje lekarski ni pravni savet. Genetske osobine utvrđene genetskom analizom dobro su dokumentovane (svaki uključeni gen potkrepljen je sa najmanje tri nezavisne studije); preporuke izvedene iz njih logični su zaključci i nisu naučno dokazane. Propisi se mogu promeniti; zadržavamo pravo na greške i izmene.