Metabolizam i geni: ugljeni hidrati, masti i proteini u programu za regulaciju telesne težine

Stručno proverio dr Daniel Wallerstorfer, molekularni biolog i osnivač kompanije Novogenia · Ažurirano: 15. 10. 2026. · Vreme čitanja: 8 min

Ukratko

Ugljeni hidrati, masti i proteini ne deluju kod svih isto. Geni kao što su FTO, PPARG, FABP2, APOA2, ADRB2 i ADRB3 utiču na to da li neko jače reaguje na ugljene hidrate ili na masti, koliko snažno masti utiču na telesnu težinu, koliko se dobro mišići očuvavaju u kalorijskom deficitu i da li je jača poluga fizička aktivnost ili smanjenje kalorija. Studije pokazuju ovakve interakcije, na primer između PPARG i masti ili između FTO i ishrane bogate proteinima. Iz toga se mogu izvesti logični zaključci za plan ishrane – kao polazna tačka koju posle nekoliko nedelja proveravate u odnosu na merenja.

Isti obrok, različit efekat

Dve osobe pojedu istu količinu masti – a na vagi se to vidi samo kod jedne. Upravo takav obrazac pronašli su istraživači kada su uporedili ishranu 2.141 žene iz američke studije Nurses’ Health Study sa čestom varijantom gena PPARG. Među ženama bez te varijante, one sa najvećim unosom masti imale su viši BMI od onih sa najmanjim (27,3 naspram 25,4). Kod nositeljki varijante takve veze nije bilo – a kod njih je više mononezasićenih masti, kakve se nalaze u maslinovom ulju, čak bilo povezano sa nižim BMI (Memisoglu et al., Human Molecular Genetics, 2003). Autori zaključuju da PPARG ima važnu ulogu u tome kako telo reaguje na masti iz hrane.

Zamislite ugljene hidrate, masti i proteine kao tri goriva koja ulaze u isti motor. Geni suodređuju kako ih taj motor prerađuje: šta odmah sagoreva, šta stavlja u rezervoar za kasnije, a šta koristi za izgradnju. Kada znate kako vaš motor radi, možete da prilagodite mešavinu goriva. Upravo o tome je ovaj članak – nutrijent po nutrijent.

Tip za ugljene hidrate ili tip za masti: spektar

Beskrajna borba između low-carb i low-fat pristupa ima iznenađujuće pomirljiv odgovor: oba tabora su u pravu – samo za različite ljude. Genetski gledano, ljudi se nalaze na spektru od osetljivih na ugljene hidrate, preko osetljivih na masti, do mešovitog tipa. O tome ne odlučuje jedan gen; reč je o obrascu više gena, kao što su FTO, PPARG, APOA2, ADRB2 i FABP2.

Tip	Šta je tipično	Logičan zaključak za plan
Osetljiv na ugljene hidrate	lakše dobija na težini od ugljenih hidrata i dobro reaguje na njihovo smanjenje	smanjiti rafinisane ugljene hidrate; dati prednost proteinima, vlaknima i kvalitetnim mastima
Osetljiv na masti	lakše dobija na težini od masti	ishrana zasnovana na celovitim namirnicama, sa kontrolisanim unosom masti i kvalitetnim mastima u odmerenim količinama
Mešoviti	ima više slobode kod oba	uravnotežiti ugljene hidrate i masti, uz pažnju na kvalitet i količinu

Važno za očekivanja: tip ishrane je polazna tačka koja odgovara predispoziciji – a ne presuda i ne garancija uspeha. Da li izabrani naglasak opstaje u svakodnevnom životu, posle nekoliko nedelja pokazuju telesna težina, obim struka i to kako se vaš klijent oseća. Više o tome u Priči o genu Osetljivost na ugljene hidrate i vaš tip ishrane.

Masti: ne izbaciti, već dozirati

Koliko snažno masti utiču na telesnu težinu delimično je genetski uslovljeno. FABP2 utiče na to koliko efikasno creva apsorbuju masti iz hrane – poput vratara koji je prema nekim ljudima malo velikodušniji. PPARG i FTO regulišu koliko se lako te masti zatim skladište. Određene kombinacije daju profil „štedljiv sa mastima“, koji od masti lakše dobija na težini.

Važna je i vrsta masti. Kod osoba sa određenom varijantom APOA2 viši BMI pojavio se samo kada su jele mnogo zasićenih masti – a ne kada su ih jele malo. Ova interakcija potvrđena je u tri nezavisne populacije (Corella et al., Archives of Internal Medicine, 2009). Kako ovakvi efekti interakcije gena i okruženja funkcionišu, objašnjava članak Geni nisu sudbina.

Šta to znači u praksi: kod profila osetljivih na masti upravljanje mastima iz hrane može da bude veća poluga nego kod drugih. Cilj nije nula masti, već usklađivanje količine i kvaliteta sa načinom na koji telo postupa sa njima. Detalje donosi Priča o genu Osetljivost na masti iz hrane i vaši geni metabolizma.

Proteini: gradivni element koji zasićuje

Proteini su nutrijent koji mnogi programi za regulaciju telesne težine potcenjuju. Jedan pregledni rad sažima šta mogu tokom mršavljenja: u više meta-analiza strogo kontrolisanih studija, kalorijski ograničene dijete sa više proteina dovele su do većeg gubitka telesne težine i masti i boljeg očuvanja mišićne mase nego one sa manje proteina. Obroci bogati proteinima su, osim toga, ljude činili nešto sitijim. I ovde je ključno bilo pridržavanje: koristi su se pokazale kod onih koji su se držali plana sa više proteina. Autori zaključuju da ishrana sa 1,2 do 1,6 g proteina po kilogramu telesne težine dnevno, idealno sa najmanje oko 25 do 30 g po obroku, može da poboljša kontrolu apetita i regulaciju telesne težine (Leidy et al., American Journal of Clinical Nutrition, 2015).

Postaje uzbudljivo kada u igru uđu geni. U dvogodišnjoj studiji POUNDS LOST 742 odrasle osobe sa gojaznošću raspoređene su na jednu od četiri dijete sa različitim udelima masti, proteina i ugljenih hidrata. Nosioci manje povoljne varijante FTO posebno su imali koristi od dijete bogate proteinima: izgubili su više telesne težine i telesne masti, a raspodela masti im se više poboljšala. Autori zaključuju da dijeta bogata proteinima može da bude korisna za osobe sa ovom varijantom (Zhang et al., Diabetes, 2012).

Proteini štite i mišiće. U svakom kalorijskom deficitu telo može da razgrađuje i mišiće, a ne samo masti, i to više kod drastičnih dijeta. Gen ADRB2 utiče na to koliko se dobro mišići očuvavaju u deficitu. Logičan zaključak za manje povoljan profil: umeren deficit, više proteina i trening snage. Trening telu daje razlog da zadrži mišiće (Očuvanje mišića tokom mršavljenja i gen ADRB2). Za osobe sa postojećim oboljenjima lekar treba da odluči koja je količina proteina odgovarajuća.

Glad i sitost: struktura pobeđuje snagu volje

Neki ljudi brže ponovo ogladne, a osećaj sitosti im se javlja kasnije. Tu ulogu imaju geni kao što su FTO i APOA2; kako FTO deluje preko hormona gladi grelina, pokazuje članak Geni i telesna težina. Odgovor nije više snage volje, već bolja struktura: proteini, vlakna i redovna vremena obroka povećavaju sitost, pa niko ne mora da se bori protiv sopstvene biologije. Pomaže i to da grickalice budu van vidokruga. Više o tome u Priči o genu Glad, sitost i gen FTO.

Fizička aktivnost ili manje kalorija: gde je jača poluga

Eksperiment sa sedam parova jednojajčanih blizanaca pokazuje koliko različito ljudi reaguju na trening. Tokom 93 dana vežbali su dva puta dnevno na sobnom biciklu, 9 od 10 dana, dok su svakog dana jeli istu količinu hrane. Njihov gubitak telesne težine u potpunosti se sastojao od masti; bezmasna masa ostala je ista. Ali koliko su izgubili veoma se razlikovalo – a blizanci iz svakog para bili su u tome jasno slični. I sam trening otkrio je razlike: pri istom opterećenju neki su sagorevali mnogo masti, a drugi malo, iako su svi oko tri meseca trenirali i jeli na isti način (Bouchard et al., Obesity Research, 1994).

Geni ADRB2 i ADRB3 nude jedno objašnjenje. Oni su mesta vezivanja za signal „oslobodi energiju“ i suodređuju koliko se spremno uskladištene masti oslobađaju tokom fizičke aktivnosti. Za neke ljude fizička aktivnost je zato jaka poluga za telesnu težinu; kod drugih optimizovana ishrana više pomera vagu. To nije izgovor za izbegavanje fizičke aktivnosti – ona ima mnogo koristi nezavisno od telesne težine, a najviše postižete kada oboje deluje zajedno (Sport ili smanjenje kalorija i vaši geni ADRB).

Od izveštaja do tanjira: pregled

Gradivni element	Za šta ga telo koristi	Primeri gena	Šta to znači za plan
Ugljeni hidrati	brzo dostupna energija	FTO, PPARG, ADRB2 (tip ishrane)	kod tipa za ugljene hidrate smanjiti rafinisane ugljene hidrate i dati prednost vlaknima
Masti	skladište energije i gradivni materijal	FABP2, PPARG, FTO, APOA2	kod osetljivosti na masti kontrolisati količinu i dati prednost kvalitetnim mastima sa malo zasićenih masti
Proteini	gradivni materijal za mišiće, zasićuju	ADRB2 (očuvanje mišića), FTO	dovoljno proteina, raspoređenih po obrocima, plus trening snage
Fizička aktivnost	potrošnja energije, očuvanje mišića	ADRB2, ADRB3	naglasiti jaču polugu – i kombinovati obe

Uz svu genetiku, energetski bilans ostaje temelj: za mršavljenje je potreban kalorijski deficit. Geni pokazuju kojim se putem do tog deficita najlakše stiže i od čega bi on trebalo da se sastoji. Umeren, održiv deficit štiti i od ponovnog dobijanja kilograma posle dijete (Kako izbeći jo-jo efekat). A pošto su preporuke logični zaključci, merenje je deo svakog plana: telesna težina, obim struka, dnevnik ishrane i to kako se vaš klijent oseća. Kako od toga napraviti program, objašnjava članak Kako izgraditi program za regulaciju telesne težine.

Kako to radimo u kompaniji Novogenia

Kako analiza telesne težine kompanije Novogenia prikazuje metabolizam:

Sedam poglavlja: tip ishrane, osetljivost na masti, glad i sitost, fizička aktivnost ili smanjenje kalorija, očuvanje mišića, raspodela masti i jo-jo efekat.
U svakom poglavlju: genotipovi vašeg klijenta, ocena sa kodom boja i preporuke prilagođene njima.
Obrasci, a ne pojedinačni geni: tip ishrane proizlazi iz sadejstva više gena, a ne iz jednog jedinog.
Pošteno uokvirivanje: svaki gen koji uključujemo potkrepljen je sa najmanje tri nezavisne studije; preporuke su logični zaključci, a ne naučno dokazane činjenice.
Priče o genima: svako poglavlje ima Priču o genu sa kratkim predavanjem. Pregled literature o jo-jo efektu dostupan je za preuzimanje; ostale interne laboratorijske preglede partneri mogu da zatraže.
Laboratorija i izveštaj: analiza za 4 dana; izveštaj se dostavlja digitalno preko zaštićenog portala, na zahtev i u štampanom obliku, na do 18 jezika.

Česta pitanja

Šta znači tip za ugljene hidrate ili tip za masti?

Genetski gledano, ljudi se nalaze na spektru od osetljivih na ugljene hidrate, preko osetljivih na masti, do mešovitog tipa. Osobe osetljive na ugljene hidrate lakše dobijaju na težini od ugljenih hidrata, osobe osetljive na masti od masti; mešoviti tipovi imaju više slobode. Tip proizlazi iz obrasca više gena i predstavlja polaznu tačku za plan.

Treba li osoba osetljiva na masti potpuno da izbaci masti?

Ne. Cilj nije nula masti, već da se količina i kvalitet masti usklade sa načinom na koji telo postupa sa njima. Kvalitetne masti u odmerenim količinama deo su plana i kod osetljivosti na masti.

Koliko proteina ima smisla tokom mršavljenja?

Pregledni rad u časopisu American Journal of Clinical Nutrition zaključuje da ishrana sa više proteina, sa 1,2 do 1,6 g proteina po kilogramu telesne težine dnevno, idealno sa najmanje oko 25 do 30 g po obroku, može da poboljša kontrolu apetita i regulaciju telesne težine. Za osobe sa postojećim oboljenjima lekar treba da odluči koja je količina odgovarajuća.

Znači li to da kalorije više nisu važne?

Važne su. Za mršavljenje je potreban kalorijski deficit. Geni pokazuju kojim se putem do tog deficita najlakše stiže – ishranom, fizičkom aktivnošću ili jednim i drugim – i koji su nutrijenti pritom najvažniji.

Da li je tip ishrane naučno dokazan?

Genetske osobine su dobro dokumentovane; u kompaniji Novogenia svaki gen koji uključujemo potkrepljen je sa najmanje tri nezavisne studije. Preporuke izvedene iz njih logični su zaključci, a ne naučno dokazane činjenice. Zato plan posle nekoliko nedelja proveravate u odnosu na telesnu težinu, obim struka i to kako se vaš klijent oseća.

Povezano: Osetljivost na ugljene hidrate i vaš tip ishrane · Sport ili smanjenje kalorija i vaši geni ADRB · Ključni geni za nutritivno savetovanje

Program za regulaciju telesne težine uz genetsku analizu?

Ispričajte nam nešto o svojoj ponudi i svojim klijentima – pokazaćemo vam kako genetska analiza dopunjuje vaš program.

Pošaljite upit za projekat →Lifestyle analize

Napomena: Ovaj vodič predstavlja opšte informacije za kompanije i stručnjake i ne zamenjuje lekarski ni pravni savet. Genetske osobine utvrđene genetskom analizom dobro su dokumentovane (svaki uključeni gen potkrepljen je sa najmanje tri nezavisne studije); preporuke izvedene iz njih logični su zaključci i nisu naučno dokazane. Propisi se mogu promeniti; zadržavamo pravo na greške i izmene.